Oftalmološki pregled
Oftalmološki pregled predstavlja pregled oka i pomoćnih očnih organa. Veoma je važno
obavljati ga redovno, peridično, najbolje na godinu dana i kada nema problema sa očima,
vidom, jer se mogu otkriti različita oboljenja kod kojih je rani početak lečenja od
krucijalne važnosti za ishod (glaukom, dijabetična retinopatija, rupture retine itd)
Pregled počinje anamnezom koja je u oftalmologiji veoma važna jer glavne tegobe koje
iznosi pacijent, često, mogu presudno uticati na postavljanje dijagnoze. Takođe je važan i
istorijat stanja na očima kao i eventualna oftalmološka oboljenja u porodici, jer se mnoga
oboljenja oka nasleđuju.
Kompetan oftalmološki pregled obuhvata:
- Određivanje oštrine vida i određivanje naočara za daljinu, blizinu ali i srednju
distance (kompjuter).
Pri postavljanju dijagnoze oboljenja oka, ali i naročito za predikciju ishoda nakon lečenja
je važno određivanje najbolje oštrine vida. Za određivanje refrakcije se koristimo i
kompjuterizovanim kerato-refratometrom i to uglavnom na široku zenicu (cikloplegija),
ali naročito insistiramo na subjektivnom određivanju oštrine vida na optotipu.
Prepisivanje adekvatne korekcija (naočara) je veoma važna faza pregleda jer time
pomažemo našem pacijentu da ima idealan vid na svim razdaljinama. - Pregled prednjeg segmenta oka obuhvata pregled kapaka, suznog aparata,
vežnjače, rožnjače, prednje očne komore, dužive, zenice I sočiva.Obavlja se na biomikroskopu sa precepnom lampom (špalt). Često se služimo I pomoćnim
metodama kao što su bojenje suznog filma roze bengalom, fluoresceinom, Širmer
testom itd. - Merenje intraokularnog pritiska (IOP) je obavezan deo pregleda oka.Ukoliko postoji sumnja na glaukom merimo debljinu centralnog dela rožnjače (CCT ili
pahimetrija) kako bi merenje IOP bilo još preciznije, personalizovano. - Pregled zadnjeg segmenta oka, očnog dna, obavezno radimo na široku zenicu,
indirektnom oftalmoskopijom ili pomoću lupa ili pomoću indirektnog
oftalmoloskopa.Često koristimo i kontaktno staklo sa tri ogledala (Goldmanovo
staklo) za što detaljniji pregled periferije retine.
Dopunske dijagnostične metode:
1. Pahimetrija, CCT, ne samo zbog korekcije IOP već i kod sumnje na distrofiju
rožnjače, a naročito u pripremi za operaciju katarakte.
2. Ultrazvučna dijagnostika, A scan, ehobiometrija, u praćenju napredovanja
stepena kratkovidosti, miopije, kod kalkulacije za IOL pred operaciju katarakte, kod
protruzije oka, u slučaju zamućenih očnih medija itd. B Scan predstavlja nezamenjivu pomoćnu metodu pregleda kako u slučaju zamućenih očnih medija za pregled zadnjeg
segmenta oka naročito u slučaju krvarenja u oku (hemoftalmus), tako i u slučaju promena
iza oka, u orbiti (Graves orbitopatija, miositis, Ty itd).
3. Optička koherentna tomografija (OCT), danas predstavlja veoma važnu
dijagnostičnu proceduru kako za promene u makuli, žutoj mrlji (degeneracije, membrane,
SAPE …) tako i za analizu papile vidnog živca (PNO) kod glaukoma.
Sazanajte više o našim oftalmolozima: Prof dr Ivan Stefanović, Dr Mladen Bila
Pronađite nas preko mape: link za mapu