Oko i očne bolesti

Šta možete da nam kažete o oku i očnim bolestima?

Čulo vida je jedno od najvažnih čula koje poseduje ljudski organizam. Smatra se da čak
80% svega što u životu doživimo, saznamo, ostvarimo preko vida. Da bi mogli da vidimo
neophodno je da pored oka budu očuvani i vidni živac kao i centar za vid koji se nalazi u
potiljačnom delu mozga. Dakle, pojednostavljeno rečeno: oko je kamera, vidni živac je
gajtan koji spaja kameru i centar za vid koji je u stvari monitor gde se stvara slika. Mi
gledamo tako što se slika posmatranog predmeta stvara na mrežnjači, retini i prenosi
dalje. Rožnjača i sočivo u oku imaju važnu funkciju prelamanja zraka i stvaranja fokusa
na mrežnjači. Oboljenja oka mogu biti nasledna, ili stečena. Mogu takođe biti samo odraz
nekog drugog oboljenja u organizmu: šećerna bolest, kardiovaskularna oboljenja
(ateroskleroza, hipertenzija), neurološka oboljenja, infektivna oboljenja itd. Najčešća
oboljenja oka koja mogu imati naslednu predispoziciju su:

  1. visoka kratkovidost
  2. katarakta
  3. glaukom

Stečena oboljenja oka su: ablacije retine, povrede, tumori itd.

Refrakcione anomalije:

  1. Dalekovidost (hipermetropija)
  2. Kratkovidost (mipija)
  3. Astigmatizam

 

Upravo naziv anomalije govori da se ne radi o oboljenjima oka jer su to u
najvećem procentu zdrave oči.

1. Dalekovidost (hipermetropija)

Oko je u stvari nešto manje oko nego što je to normalno (24mm),
pa da bi se žiža, fokus, stvorio na retini neophodno je da pacijenti
nose sabirna, plus, stakla. Kako mlede osobe poseduju jak mehanizam akomodacije,
kojim mogu da maskiraju dalekovidost potrebo je da pri određivanju da li postoji
dalekovidost se isključi ovaj mehanizam što se postiže širenjem zenica. Kod dece česte
glavobolje, naročito pri učenju, radu na blizinu, mogu biti uzrokovane dalekovidošću, te
je u takvim slučajevima pregled oftalmologa prvi koji treba obaviti. Važno je da deca
koja su dalekovida nose naočare, korekciju, sve vreme, kako bi štedeli mehanizam
akomodacije i koristili ga samo za gledanje na blizinu.

2. Kratkovidost (miopija)

može biti školska (mala ili srednja) i progresivna (velika).Školska
(benigna) kratkovidost je neuporedivo češća. Ovde se najčešće radi o, takođe, zdravom
oku koje je malo veće, i minus, rasipna stakla pomažu da se slika stvori na retini.
Kratkovidi i bez naočara vide na blizinu, odatle i naziv, ali ne i na daljinu. Progresivna,
velika kratkovidost ipak stvara promene na očima koje se moraju pratiti, degenerativne
promene na retini, jer je moguće da nastane ruptura u mrežnjači i jedno od najtežih
oboljenja oka, ablacija retine. Ako se na vreme, pregledima na široku zenicu na 6 meseci,
otkriju male rupture retine pomoću lasera je moguće zaustaviti proces.

3. Astigmatizam

je refrakciona anomalija kod koje rožnjača ne prelama podjednako u svim
meridijanima pa je neophodno to korigovati cilindričnim staklima.
Ukoliko roditelji primete da dete prinosi knjigu blizu očima kada čita, da prilazi veoma
blizu televizoru, ili u školi ne vidi da čita sa table, krivi glavu kada gleda u daljinu, i
slično, treba da dete odvedu na oftalmološki pregled.

Kad počinju da se nose naočare za čitanje?

Svi ljudi koji nemaju refrakcione anomalije sa 45 godina počinju da nose naočare za rad,
čitanje. Dakle radi se o normalnoj pojavi, kao što je normalno i da se naočare menjaju,
pojačavaju sve do +4 dioptrije, sukcesivno. Izuzetno je važno da se i ove ali i naročito
naočare za daljinu određuju od strane oftalmologa jer i najmanja greška može
prouzrokovato značajne smetnje.

Koje je najčešće oboljenje oka?

Katarakta, zamućenje sočiva je najčešće oboljenje oka, uglavnom kod starije populacije.
Ona polako napreduje i vid se sve više zamućuje. Smatra se da u Srbiji ima svake godine
oko 24000 očiju novoobolelih od katarakte.

Da li katarakta može da se leči?

Ovo oboljenje se leči operacijom, koja se
izvodi u dnevnoj hirirgiji, traje manje od 30 minuta, i već za nekoliko dana vraća
normalan vid. Rez je manji od 3 mm, nema šivenja a operacija se izvodi ultrazvukom i
ugrađuju savitljiva sočiva. Nije potrebno čekati da katarakta «sazri», kao nekada, treba
operisati onda kada pacijentu pričinjava smetnju u svakodnevnim aktivnostima.

Šta je to glaukom?

Glaukom, bolest povišenog očnog pritiska, je veoma potmula bolest koja ako se ne leči
vodi sigurnom slepilu. Zbog toga je izuzetno važno svim pacijentima preko 50 godina
periodično meriti intraokularni pritisak (očni pritisak) kako bi se oko oboljenje na vreme otkrilo.
Medikamentozna terapija je danas veoma razvijena, bogata, te je moguće veoma dugo
održavati ovo oboljenje pod kontrolom. Kasnije su tu i laser terapija i operacije.

Koje je najteže oboljenje oka?

Već smo pomenuli ablaciju retine, odvajanje mrežnjače od svoje osnove, veoma teško
oboljenje jer vodi brzom slepilu. Ako se dijagnostikuje na vreme i operiše šanse za
oporavak vida su velike. Prvi simptomi mogu biti bljeskovi u vidnom polju, mušice koje
lete ispred oka, a kasnije zavesa, smanjenje vida koja se širi. Ovde treba napomenuti da
veoma veliki procenat ljudi ima razne tačkice, mušice, pred očima i da to u najvećem
procentu slučajeva nije zabrinjavajuće, ali da je, zbog onog malog procenta opasnih
zamućenja, neophodan detaljan oftalmološki pregled, očnog dna na široku zenicu.
Važno je napomenuti da insulin zavisna šećerna bolest može prouzrokovati slepilo,
retinopatiju, a da je to moguće sprečiti ako se na vreme uradi profilaksa laserom. Dakle
pored dobre regulacije osnovne bolesti, neophodne su česte kontrole očnog dna kod
oftalmologa, radi pravovremene laser terapije. Najbolje je sprovoditi kontrole na 6
meseci, u slučaju početnih smanjenja u vidu i češće.

Koje je najčešće oboljenje kod dece?

Na kraju bi izdvojili strabizam, razrokost kod dece. Važno je znati da u prvih godinu
dana nije strašno ako postoji skretanje oka, ali ako se nastavi neophodno je što pre
konsultovati oftalmologa, strabologa, kako ne bi došlo do slabovidosti.

 

Prof.dr Ivan Stefanović, vitreo-retinalni hirurg

22.12.2017